Дело

Н А С Т У П 61 IV — Мало ире еам се разговарао са својом дамом, док смо играли, причао је медицинар кад су сва тројица изишли на улицу. — Био је говор о њеном првом роману. Он, херој био је некп књиговођ у Смоленску. Имао је жену и петоро деце. Њој је било седамнаест година и живела је код тате и маме, који су трговали сануном и свећама. — Чим је то победио њено срце? — упита Васиљев. — Тиме што јој је купио рубља за неких педесет рубаља. Ђаво би га знао. „Ипак, ето, он је умео да испита и дозна роман своје даме!“ — помисли Васиљев за медицинара. — А ја не умем... — Господо, ја идем кући! — рече он. — Зашто? — Зато што ја не умем овде да се нонашам. После, и досадно ми је и одвратно. Чега има ту веселог? Да су бар људи, него дивљаци и животиње. Ја одлазим, а ви како хоћете. — Али, Гриша, Глигорије, драги мој... рече плачевним гласом уметник, грлећи Васиљева. — Хајдемо! Хајдемо још у једну кућу и нека су нроклете... Молим те, Глигорије! Васиљева су наговорили и повелп горе но степеницама. По ћилиму и но нозлаћеним филаретама на степеницама, по вратару, који је отворио врата, и по украсима у нредсобљу осећао се исти стил „С-ва сокака“, али само савршенији, који импонује. — Бога ми, ја идем кући ! — рече Васиљев, свлачећи кап^т. — Али, али, мили мој... — рече уметник и пољуби га у врат. — Немој бити ћудљив... Гри — Гри, будп друг! Заједно смо дошли, заједно ћемо и отићи. Каква си тп животиња, богами. — Ја могу да вас причекам на улици. Верујте, менп је одвратно. — Али, Гриша... Ако ти је одвратно, а ти онда носматрај! Разумеш ли? Посматрај! — На ствари треба гледати објектнвно, — рече озбиљно медицинар. Васиљев уђе у салу и седе. Осим њега и нријатеља, у сали је било још доста гостију: два нешадијска официра, неки сед и ћелав господин са златним наочарима, два студента без бр-