Дело

II Л С Т У п G9 да се оно над њим врши; он се плапш као дечко, и уплашивши се, трчи у помоћ. Туђ га бол раздражава, узб.уђује, доводи до екстазе и т. д. Да ли пријатељ има право — не знам, али то, што је преживео Васиљев, кад му се чинило да је иптање решено, било је врло сличио надахиућу. Оп је плакао смејао се, говорио гласно те речи, које ће сутра да каже; осећао је жарку љубав нрема тим људима који ће га послушати и стати упоредо с њим на улични угао да проповедају; он је седао да пише писма, заклињао се у себи... Све је то личило на надахнуће већ н зато, што је мало трајало. Васиљев се брзо уморио. Лопдопске, хамбуршке и варшавске су га својом масом гушиле, као што брда гуше земљу; он се збуњивао нред том масом, губио се; сећао се да нема беседничког дара, да је страшљпв и малодушан, да једва ако хтедну да слушају и разумеју равнодушни људи њега, студента-правпика треће године, човека стидљивог и пнштавног, да нстипско апостолство ппје само у проповеди, већ и у делима... А када свану и када на улицп већ затандркаше кола, , Васиљев је неномично лежао на дивану и гледао у једпу тачку. Он више нпје мислио ни о женскињу, нн о мушкињу, ни о апостолству. Сву пажњу је обратио на душевни бол, који га је мучио. То је био бол туп, без предмета, неодређен, сличан тузи и највећем страху и очајању. Да покаже где је бол, могао је: у груднма под срцем; али није могао ни с чим да га пореди. Пре га је страшно болео зуб, имао је невралгију; али је све то, ноређено с овом душевном болешћу, било ништавно. С тим болом живот му је био одвратан. Дисертација, одлична ствар, коју је већ био написао, људи које је волео, спас жепских које пропадају — све то, што је јуче још волео или према чему је био равподушан, сад га је, чим би се сетио раздражавало као и лупа екинажа, трчање људи по ходнику, дпевна светлост... Ако би сад ко пред његовим очима извршио иодвиг мнлосрђа или ужасно насиље, на њега би и једно и друго произвело подједнако одвратан утисак. Из свих мисли, које су лено лутале по његовој глави, само две га нису раздражавале: прва — да он има власт сваког трепутка да се убије и, друга да се бол неће продужавати више од три дана. Другу је знао из искуства. Пошто је мало лежао, устаде, и, ломећи руке, прође не из