Дело

70 Д Е Л 0 угла у угао као обичпо, већ по квадрату поред зидова. Узгред погледа у огледало. Лнце му је бпло бледо и носуиуло, слепе очн упале, очн веће, тамнпје, пепокретпнје, као туђе и изражавале су несношљиво душевпо страдање. У нодне слнкар закуца на врата. — Глигорпје, јеси ли код куће? — запита он. Пошто не добп одговора, оп постоја један мннут, замисли се н одговори себп малоруски: — Нема га. Огишао у уннверзптет, нроклети деран! И оде. Васпљев леже у постељу н, сакрившп главу под иокрпвач, поче да плаче од бола. И што су се више лиле сузе, све је ужасннјн бивао његов душевнп бол. Кад се смркпуло, оп се сетп страшне ноћи која га чека и обузе га ужасно очајање. Брзо се обуче, истрча из собе и, оставнвши своја врата широм, без нкакве потребе и цнља изиђе на улицу. Не питајући се куда ће, он брзо пође по Садовој улицн. Снег је сипао као јуче, била је југовина. Увукавши руку у рукаве, дршћући и плашећп се лупе, звонцади с трамваја и пролазника, Васпљевје прошао по Садовој улици до Сахареве куле, затим до Црвених Врата, одатле је скренуо у Басманују. Ту уђе у крчму и попи велику чашу ракије, али од тога му пе беше лакше. Дошавши до Разгуљаја, окрену десно и пође по улицама, у којима ире није ни једном у животу био. Дође и до старога места, где шуми Јауза и одакле се виде дугачки редовп осветљених прозора на Црвеним Касарнама. Да би одагнао свој душевни бол неким новим осећањем или другим болом, не знајућп шта да радн, нлачући и дршћући, Васиљев рашпри капут и нрсник и изложи своје голе груди влажном спегу и ветру. Али и то није умањило бол. Тада се наже кроз ограду моста н погледа доле, на црну хучпу Јаузу, и зажеле да се баци стрмоглав доле, не из одвратности нрема животу, не ради самоубијства, већ само да се бар угрува и једним болом да одагна други. Али црна вода, мрак, усамљене обале покривене снегом — били су страшни. Он се стресе и пође даље. Прође поред Црвених Касарни, затим натраг и спусти се у неки шумарак, а из шумарка опет изби иа мост... „Не, кући, кући! — мислио је. — Код куће је, чини ми се, лакше“... И пође натраг. Вративши се кући, баци са себе мокар капут и капу, поче да хода поред зидова и тако је пепрестано ходао до самог сванућа.