Дело

АНТОНИС ВАН ДАЈК 113 мисао, да још једаред посети Енглеску. Можда га је и Рубенс, који се тада бављаше у Лондону, у тој намери подржавао. Оп се креће на иут преко Холандије. Са тога пута по Холандији сачувана је једна анегдота о сусрету ван Дајка са чувеним сликаром из Харлема Франсом Халс. Сликар из Антверпена ступи у атеље сликара из Харлема и не представивши се изјави жељу, да га овај портретира. Франс Халс се одмах лати посла и за непуна два часа слика беше готова. Тада ће ван Дајк рећи, е изгледа, да је портретирање лака ствар, па зато хоће и он да окуша срећу. Тада наслика он Франса Халс за још краће време. Овај тек тада постаде свестан о томе, да има пред собом ван Дајка и радујући се због неочекиванога иознанства са себи равним уметником, одведе га у крчму, да га почасти. Како се беше накупио велики број салика принчева и целебритета на свима областима нолитике, науке и уметности, то ван Дајк дође на мисао, да ове салике публикује сједињене у једноме делу. Он начини мале копије, многе од њих изнесе у цртежу и све то издаде у једноме делу, које добп наслов Иконографија. Годпне 1632. ван Дајк се налази по трећи пут у Лондону. Он постаје сликар краља Карла I; бива уздигнут у сталеж племића; плени својим опхођењем све отмене кругове у Лондону. Енглеску аристократију, са којом дође у додир, обесмрти он у својим сликама. За свакога од њених чланова нађе он подесну форму. Он се није много паштио да погоди сличност лика у својим портретима. Нико то од њега није ни захтевао. Сваки је хтео да изгледа отмен и нобл, да чини ефекат једнога човека плаве крви. Лице је требало да буде бледо и деликатно као у девојке, руке беле и лепо скројене. Уз то су блистава опрема ритерска и мач о бедру требали указивати на то, да ове нежне руке могу да буду и опасне. Отуда су и Карло I п краљица Хенрнјета, које је ван Дајк врло често сликао, само производи његове фантазије. Краљица, која у његовим салицпма изгледа онако идеално лепа и мајестетична, била је, у ствари, малога раста, имала је дугачке, суве руке и крива рамена. Зуби су јој стајали у устима као зупци на грабљама. У Лондону је ван Дајк живео као какав кнез. Његови нриходи беху необично велики, ну он је новац нештедимице просипао. Његове гозбе нису уступале гозбама највише аристократије енглеске. Прича се, да је краљ Карло I једном приликом, Дело, књ. 59. 8