Дело

Б Е Л Е Ш К Е 159 писаној књижици, Марко Цар истиче и описује врло вешто, као човек који се лобро разуме у ономе штојелепо, красоте далмативске прпроде. Он хоће да обавести свег, којп воли да ужива у природној лепоти, да та ужпвања може наћи потпуно п у Далмацпји, било на копну било на острвима II с те стране, овој се књпжици Марка Цара нема шта ирпговорити. Могла би се само додати још једна похвала: Марко Цар пише стилом течнпм и изразитим и чистим књпжевним језиком. Али М. Цар је човек који се бави књпжевношћу и уметношћу ради свога задовољства. Ради тога он чита песме и прпче, посматра уметничка дела п лепоте природпне. Он се не упушта у суштину тога. То се види из свију његових досадањпх књижевних радова, па то се впди и пз овога последњега. Он овде види само красоте далматинског приморја, говори само о мирном и азурном мору, плавичастом небу, бујном зеленилу, ит.д., а шта пма пза тога, он о томе не говори. Ми у овој књизи добивамо дпвну слику далматинске прпроде, али о Далматинцпма не дознајемо нпшта. То је знатан недостатак у овој књизи. Али мп немамо права да кривимо писца што није ипсао о ономе о чему ми хоћемо да се пише. Пптање је само: је лп он добро урадио оно што је он хтео да уради? У овом случају одговор би на питање био: јесте. II то је доста од М. Цара. Онс ће друго урадити други, који то од њега боље знају и умеју. Раз^личности. ^Филистар''у пренесеном значењу речи. — Филистрп су били једно храбро племе на југу Палестине, које трајно било на ратној нози са семптским упадима; они су вероватно били ариске крви. Студенти’ су већ одавно1 њиховим именом назвали ове људе, који су без икакве више тежње, који знају само за добра што се могу опииати, чији дух не лети већ само иузи но земљи. Шта су часнп и ратнички људи из земље Филистара згрешилп, да се њихово име тако жигоше? Како се објашњава неправда, која пм је учињена, слична оној, којом су племенити Вандали сасвим незаслужено дошли на глас сурових рушитеља? За то није још од краја 17 века до сада дано ни једно довољно објашњење.2 Г. Кригер у фебруарској свесцп листа Germansch - Romanisclie Monatschrift (стр. 116—117) износи једно ново објашњење. У једном писму Абелара Хелојзи правп се упоређење са „Филистрпма, који су гонили Нсака, кад је он хтео да ископа бунар, и спречавали га да дође до воде, јер су у њ бацали земљу“. Даље се наводп, како напа Гргур излаже овај догађај у својим „Moralia“ ; а Гргур је свакојако чптао проповеди великога хришћанског философа Оригена, који на једном месту вели о поменутом извору Исакову ово: „Под Филистрпма, којп бунар земљом покривају, треба без сумње разумети људе, који затварају пут ка духовном сазнању“. ...II даље: „Ко је филистар и тежп за земаљским, тај не зна на целој земљп наћп воде, а ни разумљива смисла“. Нарочито у последњој реченица К. налази пренесену употребу пмена „филистар". Духовни творац ове необичне употребе речи био је према томе Ориген: од њега је њу позајмио папа Гргур а од овога Абе1 Како наводе Клуге и Вајганд. 2 Код Вајганда (5. изд.): порекло тамно; X. Хирт (Etymologie d. neuhochdeutsch-Spr.): o пореклу акти нису још закључени.