Дело

162 Д Е Л 0 0ti зажеле да барем сад ишчезне п од себе н од свега. Но узалуд. Вековна борба између њега и Супарника његова опет иоче нзлазитн пред љегове сакрнвене очајппчке очи. Бескрајна вернга његовнх мрачннх пустоловина поче се отезати исиред њега као наврела тешка мнсао, да се, зар, билионити пут увери како његова демонска крепост опет нема успеха... стубови мрскога престоља његова Протпвннка још спажно и усправно стоје... Он још једном внде свеколикп нут којим је доселе пшао да докаже оиравдапост својега мишљења и своје падземаљске дрскости. II крепко помисли да је било све узалудио. II Вавплонска Кула и велика царства, и многп богови и силни пророци, и црпе и беле мађије; н велике беде и сваке певаљалштине, и окултисти и масони: — све је било узалудно. Узалуд је он као узбеснели вал океанскп брисао све испред себе и као силпи вихор дохватао и оно што је пегде у заветрипи заостало било. Напразно је наговорио мудрога Гамалаила да доврши и заокругли Галилејскога Пророка и Кајафу да узвикне: „Боље је да иогине један човек но цео народ“... Узалуд је ушао у Јуду, гаднога лопова, презренога и коварпога лажљивца, тамнога прељубочинца и риђега скитницу, нме којега ни најпокваренији Јудејанпн није могао изговорити, а да не иљуне... Није имао рашта у сирпјским нустињама иресретати плаховитога и махнитога Савла н наговарати га да постане присталица Распетога Пророка, е да би му како упропастио науку... Да... још нема оправдања за све толике покоре што је он ушао у Нерона, био Јулијан отпадник, довео Хуне, био Атила, преобрнуо се у Тамерлана, Лојолу, измислио автодафе и прогласио се за Великога Инквизитора. Узалуд је седао на јевропске ирестоле под именом Филипа Мрачнога, Ивана Грознога, Марије Терезије, Наполеона Бонапарте: — узалуд је цео свет покрио пепрогледним мрако.м и заварпо такву кашу, од чије иаре глава иде унаоколо... — Јер Мрски Старац — као из трубе проговори Сотона: још се држи и још не може да се увери у моју правду и моју истпну. А ја сам прав!... Њега све више поче остављати малаксалост и мирноћа. Демонско зло поче да га обузима све више и јаче и да га иече као што његови момци у паклу прже његов земаљски плен. Прелпставшн сву своју трагпчиу епопеју и слушајући узгред хучоу