Дело

180 Д Е Л 0 Са Царицом Цар бн да се развепча! Преко посланпка за себе тражн Краљице енглеске рођаку неку, Кнегињу Хастпнску. Захарин Сачувај Боже! Зар н осму жену?! Ја јесам знао Да намеран беше, пре греха свога, Учинитп тако. Али — зар сада, Кад се једва једном одрече ризе, Сада зар да тако... Не може бити! Знаш ли то баш тачно? Годунов Данас ми сам је Говорио о том. Захарин А ти шта рече? Да л’ му напомену да he се греху Изложити страшном? Његова старост, Сад кад су државне незгоде силне, 0 женидби каквој ни мислит’ не сме, До о спасу земље. Годунов Не, поочиме. Захарин Не рече му ништа? Годунов Још није време! Он још добро знаде да ј^че круну Положити хтеде. — Знајућ’ да власти Могаше се лишит’, та власт му данас Постала је дража, те к’о да њоме Наградити жели губптак неки. Све што бисмо с тобом за јавно добро Преко њега самог створити хтели, Дужни смо од њега потпуно крити,