Дело

КАУЗАЛНО ТУЛАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 195 Овде долазимо сада на најзначајнију теорију којајеикад постављена на пољу биологије, долазимо на Десцендептну Теорију. Претпостављајући да је данашњи животињски свет постао из примитивних праоблика, објашњава нам ова теорија велики део1 законнтости које смо видели у грађн и начину развића животиња; она објашњава ове законитости као нужне последице заједничког порекла. Она схвата организме као творевине постале у току историје, и тиме историју животињског света ставља паралелно са историјом човечанства. И заиста веома много пута сасвим нас изненађује то ноређење у nojeдиним тачкама. Историја народа учи нас да се наше људске 1 Кад кажем да Десцендентаа Теорпја тумачп „један велики део закона који владају у образовању животињскпх облпка заједнпчким пореклом", тада тиме хоћу да кажем да један део закона, п — морам додати —један не баш незначајан део, не може се протумачпти на овај начин. Ми познајемо не мали број сличносги које се правилно понављају код органпзама који су систематскп толико далеко једнп од другпх да се апсолутно не може мислити на неко њихово блпже сродство. Ја ћу поменути само неколико примера : пре свега, да се сви организмп, п животиње и биљке, састоје из ћелице. Врло је невероватно да су оба органска царства ностала из једне једипе врсте једноћеличних организама. Много је вероватнпје да је ћелица један облик организацпје који увек мора наступити, где се развија органски живот, онако као гчто хемијска једињења постају под истим околностима п по пстом закону, само кад се налазе, на погодан начпн, окупљене материЈе које су потребне за њихово образовање. Још неколико примера! У најразлпчнпјим групама биљнога и жпвотињског царства налазимо да се из нпжих ступња једнако полних ћелпца развило сексуално диференцпрање у две нарочите врсте полнпх ћелица, у мушке п у женске. Трећи прпмер ! Код врло разнпх животињскпх група налазимо нервни систем: код једног дела облика, у ектодерму, дакле у кожп (код целентерата, међу ехинодермама, астероидима п крпноидпма, код црва, код самта и многпх анелида); код других, пак, нервнп систем је у мезодерму (међу ехинодермама, код морских јежева (ехиноида), холотурија п офиурида; међу црвима, код већпне анелида) и т. д. Ова сеоба нервног спстема из коже у дубље слојеве тела коју код свпх впших животиња можемо пратити ступањ по ступањ у ембриопалном развићу, п од које налазимо најразличније стадијуме код црва као дефпнитивна стања, ова сеоба дакле, пма се сматрати као један напредак који је у свакој групи независно постојао, и тако произашао из унутрашње нужностн дотичног органпзма. За ово развпће, које, већином, иде од нпжег ка впшем и које је нужно по прпроди самих ствари, употребио је К. Е. Ф. Б е р непогодан израз целисходност а Негелп израз „Принцип прогресије". То се впди и у псторији човечанства. Познато је, на пр., да се могу видети многи једнаки облпци уметности, државних уређења, многи религиознп појави и обичаји закључивања брака код народа који се веома разликују међу собом и који су толпко далеко један од другога да морамо узета да се све ово развпло независно једно од другог 13*