Дело

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 20! ком да тако промењену клицу доведемо до потпупог развића, и тако дотле да пма прплике све своје особнне да развије. Методе којима се служимо у експерименталнпм истражпвањима ћелица за множење делимнчпо су оие исте методе с којима смо се упознали већ код протозоа. Пре свега, погодио утичући и на погодним објектима, можемо извесне делове јајета уздржатп од развпћа. Најважнпјп деловп јајета, за нас, су протоплазма и једро. Једро оплођених јаја порекла је пола очевог пола мајчиног. Од оца је семено једро, од матере јајно; ова два једра, при оплођењу, спајају се у једно комбиновано једро, једро браздања. Лако полази за руком експерпментатору да удаљи поједине делове протоплазме; теже је, али уједно и много занимљпвије изазвати промене у једровом апарату. Били смо сретни, међутим, да на низу објеката и ову тешкоћу савладамо; иошло нам је за руком, у једном случају, да из развића искључимо јајно .једро, мајчин елеменат дакле; а у другом случају, пак, семено једро, очев елеменат дакле. Чак једна нарочита ингениозна метода створила нам је и ту могућност да поједпне састојке једра искључнмо пз развића. Оно што је најважније и што највише изненађ.ује у овим експериментима јесте сада то што се таква јаја, у својој конституцији тако дубоко промењена, развијају и на даље и, на тај начин, пспитпвач може да из нромена, које развнће иретрпи, извуче закључке о улози коју играју елимннисани делови у иормалном развићу. Експеримент пам, тако, омогућава не само да можемо дубље загледати у каузалну везу појава наслеђа, и тако да бацимо свеглост на једну од најмрачнијих и најтајапственијих областп људског испитивања, већ шта више даје нам могућност да ове нојаве мењамо врло осетпо.1 1 Ја сам овде појаве, које се зову мерогонпја (пзбацпвање јајпог једра), вештачка нартеногепеза (експерпмептално пзбацпвање семеног једра) п прпродна партеногенеза, могао само пајкраће додирнутп, пе помињућп резултате који су постигнути помоћу метода за ове случајеве. Да тако учпнпм руководпло ме је то што је још мпого што шта контроверзно на овом нзјскорашњијем пољу пспптивања. Исто тако, ја ппсам помпњао нп експериментално радове о девтоплазми; тпме нисам хтео рећп да потцењујем значај ових експерпмената; напротив, ја сам чак мпшљења да девтоплазма има двојак зпачај: један, што њезин распоред у јајету п њезпн карактер одређују архптектонпку јајета, од које опет зависи браздање, а други значај њезпн је у томе што она има и квалитативно дејство.