Дело

210 Д К Л 0 А.-Угарску; у добу царинског рага иравац пашег извоза меља се. Кад нзоставимо првих шест месецн из 1906 годипе — време када је царппска граница нрема А.-Угарској бпла отворепа опда палазимо, да је А.-Угарска ирестала битн купац н потрошач паше стоке. На место А.-Угарске долазе у периоду царнпског рата као главпп потрошачп пашнх говедн Турска, Италпја и Егппат, а делнмичио п Бугарска, Грчка и Француска. Гади плустрације овога помераља овде he се ставити у паралелу нзвоз говеди у 1905 и 1907 годнни. а л V r; cd н ►—< »—н св u. <D О о сс u, >Ј» ' < Египат & о G. CS Сн >> Ш •ј: о О. Е-н cr m cS о. е 1905 72.415 61.937 89 88 1907 13.248 3.343 608 3.832 4.031 2.100 III Померању у погледу па дестинацију одговара помераље у погледу на квалитет, т. ј. на просечну вредност извезених грла. Пошто су транспортни трошкови по грлу једни и исти, па било да је оно тешко 300 било 600 кгр., то је, услед удаљености тргова и у вези са овим услед повећаних транспортних трошкова и јачег калирања стоке, извоз крупних, тежих грла био рентабилнији од извоза лаких грла. Тако на пр. износила је просечна вредпост извезепих грла у годинама 1904 1905 1906 1907 1908 1909 1910 144 146 161 154 144 180 206 Доцније he се изнети, како се у овом погледу понашао извоз за сваку поједину пијацу посебице. IV. Најзад пада у очи, да се у периоду царинског рата у неколико појачао и извоз ситне говеди, телади и јунади, која се врста за време уговарног стања извозила у посве незнатном броју. Ради илустрације изнећемо и овде неколико цифара. Телади и јунади извожено је укупно у уговорном периоду просећно но 50 грла годишње; у времену царинског рата тај се извоз попео у годинама 1906 1907 1908 1909 1910 на 108 272 731 1320 119 Но као што се из ових цифара види, тај је извоз н сада врло мали, и не показује неку нарочиту тенденцију за напредовањем .