Дело

ДЕ'ЈСТВА ЦАРИОРКОГА РЛТА 213 је садашња основа иаше спољашње трговине с говедима далеко здравија од оне, коју смо имали пре царинског рата: у место једне пијаце сада их имамо шест. У првим годинама царинског рата било је прилично недоумице у погледу на значај сваке ноједине од побројаних пијаца за наш извоз. Тако на пр. веровало се у прво време, да ћемо иматн највише успеха на египатској, а много мање паталијанској пијаци; доцније пак то је мншљење промењено на се на извоз за Италију и Малту гледало са више наде, док се овдеонде појавила сумња у извоз за Еипат. Исто тако мењалн су се и шансеви извоза за Грчку и Француску. Узрок овој недоумици лежао је с једне страпе у самом факту експериментисања. Први нробни транспорти упућивани су на све стране, и иошто је један пробни транспорт био недовољан, да нас оспособп за тачну калкулацију свих оннх момената од којих завпси рентабилитет предузетог посла, то се н извоз у тим првим годинама није нн могао увек управљати тамо, где му се нудила највећа зарада, већ се упућивао час на једну час на другу страну, а у намери да се иснита, где је највећа зарада. Трговало се дакле више на срећу но на подлози трговачке калкулацпје. Тек доцније, када су се нашп трговци боље упознали с појединим пијацама и путевима који па њих воде, могли су се оиредељивати на оне пијаце, где им је њихов иптерес налагао. С друге стране отежана је студија у иогледу па значај ових нојединих пијаца и нетачношћу наше статистпке односно дестинације извоза. И поред све марљивости са којом се сада нрибирају подаци о нашој спољашњој трговпни, дестинација извоза још увек је врло непо.уздана. Ово долази отуда, што су паше последње извозне царпнарнпце јако удаљене од мора. Говеда која се извезу преко царинарнице у Ристовцу, Рашко.ј, Куршумлпји и Давидовцу, нотира наша статистпка највећим делом као извоз за Турску, док у ствари она се у Турској и не задржавају, већ продужују пут за Солун, па преко овога за Италију н Египат. Овако нотирање мора се увек предузети, кад стока, пре но што се понова извозе, уђе у унутрашњи нромет турске, а ово је случај код све стоке, коју код нас купе турски трговци па је онда извозе. Ова неизвесност у погледу важности појединих ппјаца за наш извоз трајала је само у првим годпнама царинског рата.