Дело

Д Е Л 0 220 са Италнјом, којаје сада нскључнво у рукама талијапкмх трговаца, прешла у руке наших трговаца. Ila овомо месту ја се на ту трговину Hehy повраћатн, н стога hy се овде задржатн само ua трговнпн са Египтом. Од египатскнх пијаца нрнступачна је за сада нашем пзвозу само александријска пијаца. Долазак ua остале египитске пнјаце, међу којп.ма Каиро и Порт-Саид заузнмају врло видно место, условио је Егнпатскн Караптиискн Савет испуљењем пзвеспих услова, које мн до дапас још нисмо пспупилп, мада се ua томе Beh две годиие радп. Услови које је нроппсао Е. К. Савет нду поглавнто ua то, да обезбеде долазак на пијацу само здравој стоци, која на путу ннје дошла у доднр пп са болесном стоком нп са тереном оглашеним за заражев, н у главноме су ови: l) да се иаша говеда у Солуиу нрегледају од страие једиог егппатског ветерннара; 2) да долазе у Солун у нломбпраним вагоипма; 3) да прп иретовару из вагона у лађу ue долазе у додпр ни са турском стоком, ни са терепом којп је оглашеп за заражеп; 4) да се нревоз од Солупа до Александрије врши лађама, којима се превозе искључиво срчска говеда; б) да се у иутовању морем не додпрују заражепа прнстаиишта; и 6) да се говеда на нуту хране нашим сеном. Наш извоз у Александрију иочиње у половинп сеитембра сваке годипе, а завршује се крајем марта. У међувремену од марта до септембра пзвози се само ио изузетку, једно стога, што је у тим месецнма велики догоп па александријску пијацу домаће и сирпјске стоке коју касапи — пошто је ова ситнија а нема хладњача — радије кољу у времену великих жега; а друго п стога, што Евронљапн, којп су главни иотрошачн меса бољег квалитета, у то време већ напуштају Александрију н повлаче се да те летње дапе проведу гдегод северније. Количина нашаг извоза у времену од септембра до марта осцилира око 1000 грла месечно и то поглавито ситнија (око 400 кгр.) а лепо угојена стока. Као конкурептп јављају се поред наше стоке и турска п румунска, али у мањим количинама и са квалитетом лошијим од нашпх говедп. Сама продаја па александријској пијаци врло мало је ор ганизована. На пијаци се појављује свега 5—6 купаца, који су већином међу собом картелисани; отуда и долази, да и нри најмај презасићеностп трга цена стоцп јако пада. Благодарећи овоме александријска се пијаца одликује јаким варирањем цена