Дело

РУЂЕС ЈОСИф БОЈИКОВИЋ 231 растојању кугала морала постати бесконачно велика, само да бн додир бпо спречен. На основу овог последњег става — повећавања одбојне силе тела до у бесконачноет са смањивањем њихове раздаљине до у бесконачност — Бошковић изводи непосредно своју претпоставку недељивих материјалних атома. Последњи делићи материје, атоми, не могу просто зато битп састављени из делова, што се за сваки делић материје мора претпоставити да је седиште одбојних сила, које су бесконачно велике на бесконачно малом растојању, према томе немогућп су делови материје, који би се могли непосредно додиривати а то би били претпостављени делови атома. Атом мора дакле бити апсолутно прост и недељив, једна материјална тачка. Од математичке тачке разликује се атом тиме што има реалну садржину, од које полазе (,,зраче“) силе које дејствују у даљину, а једнак је с математичком тачком у томе што је као и ова апсолутно прост. Сваки је атом по Бошковићу седиште једне силе, само што он, да би објаснио факат молекуларних сила и гравитације, претпоставља даље да се квалитет те силе мења са даљинОхМ. Јер пошто су видљива тела комплекси простих атома, који на малим даљинама дејствују одбојном силом, а између видљивих тела влада привлачна снага гравитације, као што је утврдио Њутн, то се мора претпоставити, да одбојна сила атома на видљивим растојањима њиховим прелази у привлачну, само што Бошковпћ, да би објаснио молекуларне силе, претпоставља да се то прелажење одбојне силе у привлачну (и обратно збива неколико пута, док сила атома не постане дефинитивно Њутновом гравитацијом. Он поставља и једну општу једначину силе и преставља је и графички једном кривом, чији краци неколико пута пресецају ансцисну осовину. Али на овоме месту ми о томе не можемо детаљно говорити. Dr. Б. ПетронијевиБ.