Дело

Д Е Л О 262 Полигонисање. Да бн се што је могуће више приближили гранпцама оиштпие H потеса полазећн од већ утврђепих н израчунатих тачака у троугаоној мрежи, обележавају се нспреламане линије тако зваип иолигони влацн п у преломним тачкама мере се угловп које те линије захватају а исто тако и дужнне тпх лннија па се помоћу тнх података рачунају координате тачака нолигонскнх влакова. На овај начин добпвене тачке на п полпгонски влаци служе као основа нрп утврђпвању поједнних граиичнпх прелома у гранпцама општпна и потеса које бива нарочптим тач ннм одмеравањем управних одстојања, или т.зв. апсцнсама и ордпнатама за сваку поједину тачку. II ио себи је јасно да је за ово полигонисање потребно и искуства и обазрнвости те да се свакад са најмањим могућним бројем потребних тачака поменутој задаћи одговори. При полигонисању разликујемо две врсте полигонских влакова и то: главне полигонске влаке са странама 200 до 300 метара који су што је могућно јаче развучени те дакле и најкраћим путем од троуглове до троуглове тачке доспевају, и споредне полигонске влаке који почнњу и који се свршавају у тачкама главних полигонских влакова и служе као апсцпсне осе за снимање детаља. II овде се, пошто је свршено мерење углова и свака линија двапут измерена, рачунају координате за сваку полигопу тачку и коордпнате се изравњују па се и резултат полигонисања уноси у нарочиту карту која преставља карту дотичне општпне у размери 1.4000. У ову се карту унесе свакад и све тачке трпгометр. мрежа које су иолигонисањем (главним и спореднпм) одређене. Премер парце.ла. Да би се свако непокретно добро са својим границама могло премерити, везују се са полигонским влацима и тако зване линије за детаљисање. Ове линије постају на тај начин што се у границама какве општине или потеса обележи једна линија од дужине и до 1000 метара са овом опет да се веже друга подесна линија за детаљисање са мањом дужином итд. докле