Дело

0 КАТАСТРУ 265 размера бити мања од 1 : 500 до l : 1000, а при пољским добрима и зиратној земљи од 1 : 1500 до l: 2000. При цртању планова полази се свакад од упоредних линија које новлачимо са апсцисним и ординатнпм правцем а на подесном остојању од по неколико стотина метара наравно у размери у којој планове израђујемо. У квадратне мреже од ових уиоредних линија уноспмо и линије за детаљисање, на најзад п сав детаљ из детаљних скица при чему псто онако иостунно радимо као што је и нремер на и испуњавања детаљне скице напредовало. Све унесено и представљено у плану представља се по парочптом правилнику и бојама, оппсује потребним означењем, исписује име општине, број плана, па и бројеви поједнних имања. За овим, се а у формату у коме се и израда планова врши — од прилике 60—70 сметара у квадрату — црта и нрегледна општинска карта у размери 1 : 10000 у крјој се показују путеви и врсте култура, имена иотеса и подела планова у једној општини. Да би поједине потесе иа и поједина имања у једној општини лако могли наћи, треба устројити два сппска и то један списак планова, који садржи све планове по реду а са назначењем колико потеса пма на сваком плаву, на и колико имовних бројева, и други по азбучном реду уводе имена потеса са назвачењем плана у коме се налазе па и имовног броја. Најпосле, после свега овога може се нриступити и умножавању карата на тај начин, да се прегледне општинске карте које су у размери 1 : 10000 израђене, фотолитографским нутем у облику секцноних литова израђују те да послуже свима многобројним потребама за пројектовања за израду планова са изохипсама, (линнјама једнаких виспна), па и за тачну израду топографске карте од целе државе. Рачумање површима. Рачунање поврпшна појединих добара бива свакад на два разна начина, при чему је један начин од другога сасвим засебан п независан. Прво рачунање бива дељењем добара на троуглове, а помоћу меренпх основица и висина, које се из троуглова узимљу, а друго бива унотребом планиметра или инструмента за одређивање површина.