Дело

274 Д Е Л 0 Таблица IX. 'o’ CL ЧС п О О. 3 Е М Љ Е Година На једног становнпка i Аустрпја

1903 168,63 круна о Шведска

1903 148,50 „ 3 Белгпја 1903 122,56 „ 4 Енглеска 1903 112,25 „ 5 Француска .... 1902 106,94 6 Угарска 1903 79,31 „ Г7 / Италија ..... 1903 71,55 „ 8 Холандпја .... 1903 70,10 „ 9 Фпнска

1902 35,79 10 Русија

1903 24,84 „ 11 Србија

1909 16,78 динара Затим ако посматрамо поделу новчаних завода по местима у којима се налазе, видећемо да је та подела врло неравномерна. Пре свега, у Београду се примећује велика нагомиланост новчаних завода (37), док има читавих округа са по Таблица X. Е? Он о ф р 3 Е М Љ А ta а п р На колико km2 долази 1 штедион.? На колико становника долази 1 штедионица? 1 Енглеска . . 1905 21 2.908 2 Холандија . . 1905 23 3.971 3 Белгија . . . 1904 29 6.918 4 Аустрија . . 1906 46 4.036 5 Италија . . . 1904 48 5.688 6 Француска . . 1905 68 4.978 7 Угарска . . . 1905 74 5.381 8 Сроија . . . 1909 326 18.162 2 или з завода. Сем тога, у унутрашњости, поједини окрузи имају неколико пута више новчаних завода, него други окрузи, којп су неколико пута већи. Младеновац има ни више, ни мањенего б новчаних завода, а у Србији постоје четири цела округа,