Дело

Д К Л <1 •276 капитали, који ce налазе код наших новчаних за* вода на штедњп ипсу права штедња, т. ј. постепено одвајање извесне суме новца уздржавањем од потрошње ограничавањем издатака, већ је то иривремено или стално пласи* рање већ постојећих каиитала. То се види и по томе, што просечнп улозп код нашнх повчаних завода износе око 1000 динара, а пма случајева, где ноједини улози пзносе п по неколико десетпна хиљада динара.1 Овојезнак, да се штедионицама служе поглавито богатији друштвени редови. Колнко је нросечнп улог од 1000 динара висок уопште, а нарочпто за наше економске нрилпке, впди се, кад се он упоредп са просечнпм улогом код штедионица другнх земаља. (В. таблицу XII).2 Само су у Аустрији и Белгији просечнп улози код прпватннх штеднонпца већи, него у Србнјп. Потребно је међутпм пагласити, да је баш у Аустрији и Белгпји најјаче нзведепа она подела рада између обичнпх п иоштанских штедионпца п да су, најзад, економске нрилике у тим двема земљама много друкчије, него у Србијп. Таблица XII. о* VO о 0-, 3 Е М Љ А CŠ Ш н п О Рн Просечни улог код обичних штедион. марака Просечни улог кол поштан. штедион. марака i Аустрија .... 1904 1096,12 98,57 2 Белгија

190f> 941.18 277,64 3 Србија

1909 800,00 4 Енглеска .... 1905 622,26 312,07 5 Шведска .... 1905 490,98 107,97 6 Холандија .... 1904 384,80 184,19 7 Француска .... 1904 350,00 218,59 Према овоме, новчани заводи у Србији ue врше оне функције у погледу штедње, које штедионице п о с в о м е ц и љ у м о р а ј у д а в р ш е. То је четврта констатацнја. Најзад, интересантан је факт, да се код Управе Фондова 1 Улози на штедњу код новчанпх завода. („Полптика" бр. 2480. од 12. децембра 1910. год.). До истог резултата дошли смо и ми у својим испитивањпма. 2 Heber, ор. cii. стр. 124.