Дело

•278 Д Е JI О лима Народне Економпје" (књ. III. стр. 27б.) мисли, да би н код нас поштанске штедионице сиротнијем свету добро дошле, а д-р М. Ђ. Милојевић у своме интересантном предавању о „Просветно-привредним нриликама у Бугарској**,1 говорећи о поштанским штедионицама у Бугарској, из.јављу.је жељу, да и мн што пре створнмо ову корпсну установу. Као што се вндп, у српској лнтератури, колико је нама познато, пнје се чуо нпједаи глас против ноштаиских штедионица Свп опи, који су се тим питањем бавили, препоручивали су оснивање поштанских штедионнца у Србији.2 3 На жалосг, Србија још не само да нема поштанских штедионица, него изгледа, да нико it пе помпшља озбиљно на њихово увођење. Међутим, ако погледамо на огромне иапретке, које су показале поштанске штедиопице у свима земљама и ако узмемо у обзнр велнке користи, које ноштанске штедионице доносе и појединцпма и држави п целокупно.ј народној привреди — онда о потреби оснивања поштанских штедионица у Србији не може бити сумње. Колико су великп успех показале иоштанске штедионице у Бугарској, где у главном владају исте економске прилике као и код нас, најбоље се види из ових података^: године број пошт. штедионица број уложнпх књижпца уплате лева чнста добат лева 1896. 74 8.186 1,352.693 1900. 128 12.327 6,246.605 5.855 1905. 174 24.956 18,032.022 339.153 1909. 228 27.041 28,132.547 490.279 Нема никаквих озбиљних разлога, који би се моглн навести против оснивања поштанских штедионица у Србији. На против, у народу, где је свест о штедњи врло неразвпјена, а 1 „Словенски Југ“, год. 1910. бр. 48. %l Потребно је истаћи, да су наши поштари сасвим правилно схватили великп значај поштанскпх штедионпца п заузимали се за њихово увођење. Дакле баш они, на које би имао да падне главни терет око штедионица, заузимају се за њихово остварење. Ова повољна околност била бп једна гарантија више за успех српских штедионица. 3 ОтчетЂ на Спестовна Каса за 1909 година. Софин, 1910. Стр. 62—64.