Дело

330 Д Е Л 0 посветилиштем развалио зидове и заиријеке што стара свештен* ства бијаху подигла међу Богом и човјеком. Јеванђеље гласи да савјест једнно пма краљеватп. Прмје него пам се смркпе, вратммо се натраг! В ј е р у ј е м L. Човјек није створио ништа; све оно што је постало, по некој је другој вољн иостало. Ми смо оној вољи надјели име Бог, али не можемо јамчмти да њој одговара ово име. Ја вјерујем у онога који је створмо васмљену; иаче ћу боље рмјети: Ја вјерујем у онога који постојано ствара васиљену, и у својему је створењу закон, живот, памет, разум. Вјерујем да је створитељ једина истина, и да су неисцр* пнва њена богаства. Она у себи не мијења, али се разна и многолична каже у створовима, што но њој бивају. Како је Бог истина, ја вјерујем да је он тако и мир; све наше неплодне и грешне борбе у њему доснијевају: сваки се наш губитак код њега иретвара у побједу. Вјерујем да ће прпћи, и да је у многе душе већ прпшло царство воље и љубави БожиЈе, о којему Христос рече да није изван нас, него у нама. Овако вјерујем, и већ видим гдје се у људима буди врховна, владалачка савјест, по којој осјећају да су Богу синови. Прошавши кроз искуство вјере и молитве, вјерујем и тврдим да неће нигда нестати у човјечијему срцу Божијега осјећаја. Вјерујем да је Христос мисао и ријеч Божија, о којој јеванђеље рече „да бјеше у почетку“ и да је све ио њој постало; и да „без ње ништа није постало." Овај се Христос, корјен божанства, налази у свакому човјеку, као што се ватра налази у свакому кремену. Али се у никому Христос није толико могућно и славно развио и указао колико у Исусу из Назарета, за ово великом вјером и горућом љубављу ја имам на њега гледати, да се уметнем у њега, и узрастем до његова духовнога раста. Овако се врши спасење. Свак има бити Христос попут Исуса из Назарета. 2. Вјерујем да сам ја био дух, душа, памет, разум прије својега тијела, и налазећи се сад у тијелу и на овому свијету, гдје