Дело

338 Д. Е Л 0 Мстиславски Татарин! Уљез! До дворског бојарства већ је догур’оГ Бје^љски II мн смо бојари, алн — вандвбрски! Мих. Наги Ускоро he свпма и за врат сестп! Григ. Наги 0 не, неће сести, — јер он већ седи! Шујски Бог с вама, бојари! Зар Борис такав? Њега само силом више нас мећу, Ал’ он то не жели!... Он нама увек Одаје сву пошту, а већ у Думи Готов је да ћути и с нама сложи! Мих. Наги Да, јер он је чиков, у кавгу неће! Сваком одобрава, клања се, ђаво; Ал’ на крају буде како он жели. Шујски Ал’ овога пута за то му хвала. Бје^љс^и То нит’ први пут је нити последњи! Покојни је Сицки рекао тачно: „Свршиће са свима!“ Мих. Наги Ако ми прво Не свршимо с њиме! Григ. Наги Ал’ само како? Бјелвски Могли бисмо штошта зуцнути о њему.