Дело

344 Д Е Л О На једног од таквнх ја већ номишљам: Прокофије Кикин, Рјазански племић. Шујс^и Ако нам за њега јамчити можеш, Буди тако добар па га пошаљи: Нека са две стране град нам узбуне, Не успе ли један, успеће други. Мстиславс^и Иванићу кнеже, из твојих уста Као да мед тече. Мих. Наги Но, сад нам ствари Не иду баш лоше! Благослов Божји! (Улази слуга) Слуга Бојарин Годунов. Шујс^и (За себе) Проклети ђаво. (Улази Годунов. Гости устају збуњени) Шујс^и (Раширенпх руку иде у сусрет Годунову) Фјодорићу драги! Гле, милог госта! Срдачна ти хвала за твоју пажњу! (Загрле се) Седи, бојарине! Ту, под иконом. Дому част укажи!... Ал’ чим бих тебе Почастити мог’о? Ево романског, Ево аликанта, рајнскога, бастра. Годунов Кнеже Василије Ивановићу, Бојарине, хвала! Да л’ не погреших? Можда си са драгим гостима својим Заузет послом? (Захваљује)