Дело

346 Д Е Л 0 ШујСКИ Изволи само! Годунов Ти знаш да ме Дума не воли, кпеже. Ја сам — нови човек. Шујс^и Па шта је с тиме? Ја сам сав за тебе; ал’, збиља, има И непријатеља. Ето на пример: Мстиславски, Бјељски — ко he их знати! Завиде што виде да те Цар воли. Годунов Цар ме одликује не због заслуга. На клизавој стази ја сам ти, кнеже. Налагати могу Цару на мене, А зло у нас никад није далеко! Шујс^и Чему сам ја онда?... За те сам снреман У ватру, у воду!.. Брат си ми увек. Слуга Цар Господар, кнеже, зове ти милост. (Уђе слуга) (Шујском) Шујс^и Како?.. Мене?.. Сада?.. Борисе, прости: Цар чекати не сме. (Устане) Годунов Изволи, кнеже. (Шујски брзо оде. Годунов остане сам са Витјаговским и гледа га испитивачки. Битјаговски се збуњује и окрене. Годунов Ти си... Битјаговски Михаило, племић? Битјаговс^и Јест, племић. (Пође)