Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 417 Макспм (из Завале) „за три хпладе асприх“, а за тијем каже: „и прислах сие кнпгп в свои монастир и подстриг срибские земле... в храм глаголеми Завала блнз град(а) Дубровника".1 1в4В. год. даде господгр „угровлахијске" земље Јон Матеј Басараб 1800 аспри манастиру Требињу „© срб’скок> земле“.2 1666. год. пише Трогиранин Иван Лучић: „Ипак Далматпнци и Словени, који су им сусједи, не зову језик словинскијем него хрватскијем или српскијем према томе којпјем дијалектом говоре.“ („Dalmatae tamen, ipsiscpie contermini Slavi, linguam Slavam non dicunt, secl Hrvatam vel Srblam, prout cujusque dialectus est“).3 1690. год. (18. јуна): види у V. главн 1690. год. (18. јуна). 1690. год. (21. августа): види у V глави 1690. год. (21. августа). 1690. год. (4. децембра): види у V. глави 1690. год. (4. децембра.) 1690. год. (11. дец.) потврђује цар Леоиолд повласгице (од 21. авг. 1690. год.) које је дао православппјем Србима (Rasciani) „који жнве по Грчкој, Бугарској, Србији (Рашкој), Херцеговинп, Далмацији, Подгорју, Јеноиољу и ио осталијем крајевима који су прндружени поменутијем.“ („рег Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam, caeteracpie praedictis аппеха loca commorantibus“).4 51691. год. каже кардинал Л. Колоннћ, да је цар ирпмпо под своју заштпту Србе грчкога закона, којп су негда били „расијани по Грчкој, Бугарској, Рашкој, Херцеговини, Далмацији, Подгорју и Јенопољу“ („рег Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegovinam, Dalmatianr, Podgoriam, Jenopoliam sparsi“).6 1 Хр. Михајловић, Бос. Вила, III. (1888) стр. 364a. 2 Ст. Новаковић, Starine jugosl. akad. 16 (1884) стр. 100. Исп. у Црногорчевића, Манастир Савипа у Боцп Которској (1901) стр. 47.| 3 De regno (1666) стр. 281. 4 Privilegia 1743. год. 18. маја, стр. 9. — Тако и 1691. год. (20. авг.) каже цар Леополд: Србима (Rasciani) „рег Hungariam, Sclavoniam, Illyriam, Missiam, Albaniam, Graeciam, Bulgariam, Herczegoviam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam, cseteraque аппеха loca“ и . .vobis concessorum in tota Graecia Rascia, Bulgaria, Dalmatia, Bosnia, Jenopolia et Herczegovia, nec non in Hungaria et Croatia, Missia et Illyria, ubi de facto existunt“. (Privilegia 1743. год. 18. маја, стр. 10. 12). 5 J. Радонић, Летопис мат. срп. 223/4 (1904) стр. 18.