Дело

0 СРПСКОМ ИМЕПУ 421 mero de Serviani cattolici, questi vorrebbero per vescovo un serviano cattolico“). — Онда каже: „У врпјеме бечкога рата ппје било у задарској околипи српскога владике, нпак је горња околина сва насељена Србима, којп су у то вријеме дошлп из Босне“ (Nella guerra di Vienna non v’era vescovo serviano nel contađo di Zara, eppure il contado superiore tutto e populato di Nerviani, in quel tempo dalla Bosnia venuti). За тијем каже: „Послије пошљедњега мира исти Срби, који су спшли из Турске, населише округ имоски, премда су знали, да у Далмацпји нема владике њихова закона“ („Dopo l’ultima расе li Serviani medesimi, discesi dalla Turchia, popularono il territorio d’Imoschi, benche sapessero, che nella Dalmazia non v’era vescovo del loro rito“). 1750. год. написа задарски архибискуп Мат. Караман извјештај „о Србима грчкога закона који живе у Далмацпји“ („рег rapporto а’ Serviani di rito greco, esistenti nella Dalmazia*4).1 1751. год. спомиње босански митрополит Гаврило, да је „слаеено-сербскт народЂ нашего восточнаго православ!л“ у Далмацији остао без владике.2 1753. год. (22. апр.) испореди у I. глави 1753. год. (22. апр.) 1754. год.: видп у I. глави 1754. год. 1754. год. (16. маја): ,,Consultori“ шаљу савјету Десеторпце своје мишљење о православној цркви у Далмацији и спомињу „Србе грчкога закона“ (Greci-Serviani) и сав „српски народ грчкога закона“ (tuta la greca popolazione serviana) у Далмацији.3 1754. (20. нов.) моле православни Срби у Далмацијн сенат ради избора владике: „Ми, славено-српски народ грчкога закона источне цркве, који се налазњчо под влашћу Ваше прејасне Републике у предјелима: Ерцегповога и Рисна, Неретве, Имоцкога, Спљета, Сиња, Книна, Шибеника н Задра, и у својој нровпнцпји која је под управом Његове Преузвишености господина генералног Проведитора Далмације и Албаније, падамо сви скупа једнодугано п заједнички, свјетовњацп и духовници, свију сталежа и доби, пред ноге Ваше Свјетлостп...“ Моле да добију владику „од нашег српског језика п грчког обреда источне цркве“, 1 Н. Милаш, Списи, I, 271, псп. и 283, 298. 304, 309, 311—13, 316, 318. 2 Н. Милаш, Сппсп, I, 321. — Магаз. србско-далм. XX. књ. (1861. год.) стр. 220. 3 Н. Милаш, Списп, I, 338, 346, 349.