Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 42 б испов^ћдашл славено сербскомт/ у Далмацш и Боке КотарскоН сутцему, на сербскомг, греческомЂ и птал1анскомЂ лзнцгћ“.1 1810. год. спомиње П. Соларић, да су мало иисали и штампали „Далматскш Сербли (изселившш се Ерцеговцв1 и Боснлцн)“, помиње уређење „правилнога Серблемг у Далмацш ,4Ž>T0B0cniiTaHiH“, казује, коју добру страну имају „ДалматскТи Сербли“ нрема осталим Србима, пише „Нашп АдрТатическш Сербли, оу ДалмацТи, АлбанТи, Ј1нци КатарскоК, Черноћ Горвц ЕрцеговпнБ1, Боснн и проч...“ не знају још добро грађанскијех слова.2 1811. год. наштампан је у Млецима катихизис, који је превео дрнишки парох Сгшридон Милорадовић „сђ Ршссшскагш На нагиг простнп Сербскип матернШ дзб1кђ“. То стоји у натпису књиге а на 94. стр. (ч~д) каже: „Тога и ми Серби вђ ДалмацТи. и повсшдк кои се находимо, опасно имамо се ч«вати“.3 1815. год. (,,19/3i“ јула) пише П. Соларнћ и спомиње „изB'fecTie44, „кое отђ мене искао 6Г о состолнТп сербскаго лвнаго наставленТл у ДалмацТи и АлбанТи“.4 1815. год.: впди у IV. глави 1815. год. 1818. год.: види у I. глави 1818. год. 1818. год.: видн у IV. глави 1818 год. 1818. год.: види у V. глави 1818. год. Биљешка. 0 старој области Неретви (пзмеђу ријека доње Неретве и доње Цетине) нема баш много примјера, за то ћу овдје скупитп оно, што ми је сад познато о српском имепу у тој областп: А. 1. Око 950. год. казавшп К. Порфпрогенит, да су се и у област Неретву населили Срби, пише: „Исти су Неретљани (,,Погани“) порпјеклом од некрштенијех Срба“. „А зову се Поганима с тога, што нијесу примили крштења у оно вријеме, кад и сви Срби бише крштени“ (види у II. глави 950. год.) 2. 1434. год. дијели Ј. Војисаљпћ становнике у „градовима“ Вратару, Новом и Крушевцу (сва три су мјеста к сјеверу 1 П. J. Шафарик, Gesch. der suđslav. Lit. III (1865) 467. Ст. Новаковић Српека Библ. (1869) стр. 84. 2 П. Соларић, ПоминакЂ книжескш (1810) стр. 58, 63, 64, 85. 3 Спиридон Мплорадовић, МалБШ катихпскгв (1811), натпис и стр. 94 (ч д)4 Летонис Мат. Српске „Сербске Лћтописи“) VII (1826)стр. 163.