Дело

ИСТОРИЈА СРПС1ШХ ШТАМПАРИЈА 435 пика потребује. За то он пише егзарху поново да од Каливоде потражи о свему тачне и подробне информације. Каливода му на ово одговори, како може најразумљивије да одговори један стручњак, упитан од људи, који ни најмање не разумевају посао о коме питају, па нриродно и питање тачно не формулишу. „Не може тачно казати, рекао је Каливода, колико треба штампара у штампарији, која се мисли основати, јер то зависи од посла, те их једанпут треба више а други пут мање. Но за први мах потребно је пет људи, којима he се плаћати недељно по 3 форинте а према нослу и мање; осим гога да им се да само стан и ништа друго. Над њима треба шести који he бити управитељ штампарије. Овај мора положити заклетву, да he верно и ваљано све послове обављати и управу водити како ваља. Њему, поред стана, плаћаће се пет форинти недељно. Али касније кад се посао разграна и устреба 12 људи требаће у штампарију 12.000 форинтн уложити, јер хартија стаје много новаца“. Каливода је уз то напсменуо да би требало прво да штампају мале књиге са разноврсном садржином које би омилеле народу, а доцније „веће и теже“. Наскоро је стигао извештај из Нирнберга. Њега је добавио бечки трговац Ђорђе Константини од трговачко-предузимачке фирме Дилбер и Штајпдл. Са извештајем послат је и ценовник слова и свих осталих ствари потребннх за штампарију. У извештају се вели, како се те ствари од железа и месинга израђују у целој Немачкој најбоље у Нирнбергу. Дрвенарију да је најбоље израдити у самом месту. Према изложеним ценама у ценовнику за уређење једне такве штампарпје да he требати најмање 6000 форинти и да би при наруџбини половину морали датп у напред. Још се у извештају вели да „слова московска нису још позната у Нирнбергу; али нека им се само модели пошљу, они јамче, да he за 6—9 месеци слова бити нзрађена“. Немци могу одмах и „московским“ словима књиге штампати само he, док добро не упознају та слова, то лагано ићи. 0 броју потребних људи за штампарију био је псти одговор као и од Каливоде, а какав се у ствари само и могао дати. Тако митрополит није добио тачан предрачун за штампарију и после толиког распитивања. Не разумевајући посао и никад не прицизирајући шта хоће, разуме се, није могао да добије ни тачне ни савршене одговоре, као што је он хтео. Савршено тачан одговор на овака иитања тешко је и данас дати.