Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРНЈА 439 Осек, јер је ту највише акционара било и прими за штампарију 30.000 форинти. Због чега он штамиарију није донео у Осек, већ (лађом 1796) у Пешту и продао је Баћапију, ни данас се не зна. Ту је она спојена са штампаријом пештанског универзитета и штампала је доста српских књига. Тако су Срби опет остали без своје штампарије. Додуше, налазимо где се 1793 год. Јован Јанковић обраћа Краљ. Угарском Савету да му се допусти штампарија и где се 1795 године Јован и рођак му Петар иотписују „повосадски штампари", жале на штампарпју Стефановића, да не штампа довољно књига и да су скупа сувише. Међутим по молби од 1793 год. Јанковпћ је добио дозволу тек 1796 г. и то да сме штампати књиге само на српском језику. Г. Јован Скерлнћ мисли да је Јанковићпма та дозвола дата само начелно и формално, јер се тек 1831 године јавља прва књига из њихове штампарије, која се зове У иутств а за сузбијање колере.1 Штампарију српску купио је и Јован Сганковић (1796 год.), али је није смео отворити, те ју је и он продао пештанском Универзитету.2 Више од 20 година прошло је док су Срби опет добили своју штампарију. Аустрпја је непрестано била у нападним и одбранбеним ратовима. Наполеон чак и осваја један велики део њен. Како су Срби као њени поданици морали да учествују у тим ратовима, а у итто време и морално и материјално да потпомажу устанак у Србији, није им било ни до штампарпје ни до књига. Оно мало књига, што је изилазило тада, штампано је у штампарији пештанског универзитета и у штампарији Теодосијева у Млецима. Али док још и није Наполеон био и потпуно побеђен од савезничке војске, два млада медеципара Србпна успевају да добију од Цара одобрење за издавање једног српског листа. Они ночињу да издају Новине Србске. Први број изашао је_ 1. августа 1813 г. и „печатан писменима Г. Јоана ШнирераТПГодине 1816 шгампане су новине код Шмидбауера, а у годнни 1819 почињу се штампати у печатњи Д. Давидовића на старом Франшмарку 746 у Дарваровој кући. 1 Када бп се нашле кљпге Јанковићеве, које су штампано у Лајпцпгу п упоредиле се са овим гатампанпм у Н. Саду могло би се по словима познати да лп је ова штампарија Лајпцишка, Тајбелова, у којој су штампане Јанковпћеве књиге. 2 Србадија год. 1881 стр. 232,