Дело

448 Д Е Л 0 годинб, што их је нровела вап Гкаскове куће, и паједанпут, али на вечно, њено срце н lbeua чула постали су хрпа пепела. II као год што у времену свога пајвећег љубавпог заиоса пнје хтела своју душу и своје тело делити између Емилпја Гваска н Марка Фиоре, као год што је све заборавила, све одбацила, да би била само једпога, н као год што је једпим пламом сналила све што јој је живот даровао у љубави према Марку Фноре, тако нп сац, пошто се вратила у своју кућу, да изнова живн крај свога мужа, пнје пн за часак помишљала да би требало да себе понудп и преда као опипљиву н стварну залогу, као жртву новом брачпом жнвоту. II номисао, да би њен муж чувши је како куца на врата, чувши шкрнпу кључанице и видећн је где му долази, у то позно доба. у меканој, белој одећи, као и пре некада, премда је Hiiie тражио, помнсао да би он могао помислити па какву чулну понуду, изазва у њој буру од гнушања, стида и страха. Ах! Марија Гваско као драгана беше умрла, умрла с љубављу која је кратка епизода у човечјем животу, бескрајно краћа но све оне кратковечне ствари из којих је живот састављен и којима би човек био рад дати свој век! Љубави беше крај, драгана је умрла, и Марија Гваско осећала је да су се у њој угасиле све сладости чула. Па када су ј°ј ДУша 11 сРДе> У Венецији и у Рпму, осетили неизмерни и неизгладиви бол што је нзгубила моћ чула и осећања према милом јој драгану, она није ни могла никада, пикада више марити ни за љубав ни за драгана, па ни за свога мужа Емилија Гваска. — Бог ме је скрушио и умирио ме — мислила је она сада, утољавајући мало по мало свој унутрашњи немнр. — Ја могу остати верна прошлостп, јер ме је смрт дотакла, те сам ступила у последњи мир. Али да ли је човек, који је ту, у Маријиној близини, дисао, живео својим непознатим, али снажним животом, да лп је тај човек, који је први стиснуо у загрљај њу, своју закониту жену, који је и за време неверства, онда када она није била код њега, очувао сва своја мужевља права на њу, да ли је тај човек био мртав за љубав, да ли његова чула беху умрла? Да ли су прохујале године њега отргле од заноса страсти, да ли су га одвикле од свих ватрених полета бујпог живота? Па ако није умро, ако је живео, шта ли је мислио, шта ли је захтевао, шта ли је могао захтевати, у том тренутку или доцније, од Марије?