Дело

0 КАТАСТРУ 49 а без планова и спискова, без доброга књиговодства, по општинама, без уношења измена, које непрестано бивају разменом, продајом, наслеђем итд. — водило је у све заплетеније стање, у свађе, у распре, у парнице; па је и праведно порезивање на земљиште онемогућавано. Овај неред само се тиме прекида, ако се: 1; земљишта обележе (трајним белегама); 2; нремере све парцеле; 3; обелодане сви правни односи, те о наслеђу, те о могућним теретима на земљишта, те о правима службеностг, итд. итд.; 4; означе и оличе сви димензијски подаци на плановима или картама, па и у списковима; и најпосле, 5; цео напред поменути елаборат одржава (евиденција) увођењем свију измена тако, да свакада преставља савремено и верно стање, то је онако, како је онога дана у ствари, када се ма какво обавештење затражи. С тога, што је у прошлом веку био као главни циљ овога поступка, овога катастрисања: осигурање разреза пореза, на и наплаћивање порезе на земљишта, зарад кога се морало и приступати премеравању земљишта, и зове се ова врста премеравања: катастарски премер, — то је премер, који има да служи као неопходна основа за израду Катастра. Но данас је појимање и сватање катастарског премера изишло из ове уске заплаве чисто фискалнога циља ; — данас је и по себи јасно, да се планови, које нам катастарски премер даје, (разуме се ако су они и савремено тачнп) па и на њима засновани спискови имања, могу и за друге разноврсне циљеве употребити, као п. пр: a) за израду регулације н нивелације вароши; b) за пзвршење комасације пољопривредних имања; c) за нројектовање путова и жељезница; d) за извођење канала; за исушивање бара; регулацију потока, речица и река; e) за израду тачних топографских карата, редукцијом у мањоЈ размери; f) за сва многобројна разна друга техничка и индустријска предузећа и радове, о којима сам напред већ сумарно што шта споменуо. Према свему напред поменутоме; сваки Катастар, па дакле н српски Катастар, треба да нам да и несухмњиво одреди: Дело, књ. 59. 4