Дело

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ (НАСТАВАК) III. Значај поштанс^их штедионица. Као што смо видели, оснивање ирвих поштанских штедпонпца у Епглеској било је последица рђавнх прилика, које су владале код ириватних штедионица. Пропевере и злоупотребе, које се појављиваху у енглеским штедпоницама, изазвале су неповерење публике према њима и уздржљивост од улагања новца у штедионпце. Огуда није никакво чудо што је оснпвање поштанских штедионнца у Енглеској имало за последицу пренос новца нз приватних штедионица у поштанске и тиме пад многих приватних штедионица. Од 638 штедионица, колико их је у Енглеској постојало пре увођења поштанских штедионица, обуставило је њих 33 рад 1861. г., т. ј. у години, када су основане поштанске штедионице, а сума улога смањила се за 3,7 мил. фун. стерл. У току следећих девет година, до 1869. г., нропало је 145 приватних штедионица1. Али су све солидније штедионице преболеле ову кризу. Године 1873. сума уштеђевина код приватних штедионица достизала је већ цифру од 1860 г. (40 мил. фун. ст.) У 1908. год. та је сума износила 51,715.950 фун. ст.2 У другим земљама, изузевши Белгију, где су владале сличне прилпке као и у Енглеској, иоштанске штедионице нису имале никаквог штетног утицаја на приватне штедионице. Њихов број је из године у годину стално напредовао, а сума улога расла. (Као пример могу да послуже подаци о француским штедионицама. В. таблицу III).3 Приватне штедпонице и данас 1 Carl Roscher. ор. cit. Стр. 75. — Fr. Heber, ор. cit. Стр. 15. 2 The Statesraan's Jear-Book for the jear 1910. London, 1910. Стр. 87. 3 Annuaire statistique pour 1908. Republque fran<;aise. Paris, 1909. Стр. 114.