Дело

Д Е Л о 72 се старале да што вшие угодвостп пруже иублнци. Од таквог рада имале су корнсти и штедионице п нублпка. У исто време настуна једна подела рада између поштанскнх н обичннх штедионнца. Ове носледње, које су се у најновпје време јако развиле и све внше добивају карактер банака — на супрот своме нрвобитном обележју — имају у својим касама само релатпвпо веће улоге, док они ситнији и најмањи притпчу поштаиским штедионнцама. (Какво је стање у том иогледу било на пр. код пошт. штедионица у Угарској 1909. год., видн се пз таблице V1). Статистика у свнма земљама иоказује, Таблица V. У Л 0 3 II бр. књижица о/о До 10 круна 295.238 40,61 од 10— 20 84.255 11,59 „ 20- 40 „ 61.279 8,42 » 40- 60 „ 46.101 6,34 „ 60- 80 „ 44.684 6.14 „ 80- 100 „ 41.933 5,77 „ 100— 200 „ 53.465 9,35 „ 200—1000 „ 66.847 9,19 преко 1000 „ 33.344 4,59 да су нросечпи улозп код поштапскнх штедиоппца много мањн, него код приватнпх. Та се разлика нарочито примећује код штедионица у Аустрији и Шведској (в. таблицу VI2). Ситнп Таблица VI. Ć? о п о Он Д Р Ж А В А д Е п О Р-. просечни улог код прив. штед. марака просечни улог код пошт. штед. марака 1 Аустрија

1904. 1096,12 98,57 2 Шведска

1905. 490,98 107,97 3 Белгија

1905. 941,18 277,64 4 Холандија

1904. 384,80 184,19 5 Енглеска 1905. 622,26 312,07 6 Француска 1904. 350,00 218,59 1 Volkswirtschaf'tliche Mitteilungen aus Hungarn. Budapest, 1910. Heft IX. Стр. 1814. 2 Fr. Heber, op. cit. Стр. 124.