Дело

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ 79 Уначај поштанских штедионица лежи у томе, што оне, развијајући штедњу и прикупљајући мале суме новаца, које би бесплодно лежале, пстпомажу стварање капитала. Прилив овог новог капитала утиче на смањивање интересне стопе у земљи, од чега народна привреда мора имати огромне користи. Потребно је, најзад, обазрети се и на з н а ч а ј к л и р и ншког и чековског промета код аустро-угарских поштанских штедионица. Увођењем радње са чековима и пребијање рачуна, аустроугарске поштанске штедеднице пружиле су могућност најширим слојевпма народним, да се користе чеком, најмодернијим и најсавршенпјим начином плаћања. Ако и издавалац и ирималац чека имају отворене рачуне код ноштанске штедионице, онда се врши пребијање рачуна. На овај начин омогућена су плаћања између најудаљенијих крајева монархије, а да ни једна пара готовог новца не буде покренута са свога места. Сем приватних лица, чековском саобраћају приступиле су данас готово све државне установе и надлештва. Крајем 1907. билоје отворено 2148 таквих рачуна. На тај начин су омогућена плаћања између публике и државних власти путем чека. У почетку се тај саобраћај кретао поглавито у уплатама од стране публике. Од јануара 1907. г. покушано је у Доњој Аустрији, да финансијске власти врше своја плаћања помоћу поштанских штедионица. Покушај је потпуно успео и тај је систем затим уведен и у другим покрајинама. Колико се држава служи чеком види се по томе, што је 1907. год. само за порез уплаћено 210 мил. круна, а у Доњој Аустрији месечно је око 22.000 пензија исплаћено помоћу поштанске штедионице. Тако је поштанска штедионица стављена и у службу државне благајничке управе и њена употреба на овом пољу — као што се то констатује у једном званичном извештају1 — донела је собом упрошћење државне благајничке службе. Колико је чековски и клириншки саобраћај напредовао у Аустрији, види се из ових података :2 Број трансакција у чековском промету износио је у години 1 Fiinfundzwanzig Jalire Postparkasse. Wien, 1908. * Ibid.