Дело

82 Д Е Л 0 као што се најчешће догађа, псто се тако морају проширитн прницнпи онштег права у погледу на одређшзаље казне. По § 69 Крнвичпог Законнка у таквом случају досудиће се за свако дело казна посебпце. Но ако за та дела закон одређује робнју, заточење н затвор, суд може спустнти казну да оне мере које је закопом одређена за најтеже. Ако пак суд не буде хтео да сведе све казне на највећу, ио тачки (а) пстога члана, укупна осуда, ако је казна затвор, ue може бптп већа од десет година. Код стпцаја могло би се поставити питање о томе, шта ће битп ако Државнп Суд у току ислеђења буде нашао н такве министрове кривнце за које Краљ илп Скупштина ннсу онтужили министра. Да лп ће у том случају Државни Суд моћи, као редован суд, без ислеђивања дела код полнциске власти сходно Крпвичном Судском Поступку, прпступити ислеђењу дела без оптужбе Краљеве и Народне Скупштине за то дело. Код свих судова који нису стални и редовни судови надлежност ностоји само у онолико и само у оним случајевима које закон нарочито означује. А кад још н огпочињање ироцедуре тих судова зависи од других инстанција, то је онда надлежност тих судова још ограниченија. Државни Суд има атрибуције тачно законом одређене; он суди министрима само за седам одређених деликата. Сасвим је разумљиво да Државни Суд не би могао да узме у суђење неко министарско дело које представља општу чиновничку кривицу коју му нису Краљ или Народна Скупштина спровели, већ и по самом том што то дело но својој природи премаша надлежност Државног Суда. Међутим Државни Суд не би могао узети у поступак ни дело које сам буде нашао ислеђујући друге од Краља и Народне Скупштине спроведене крпвице које ио свој природп спадају у надлежност Државног Суда, али које му Краљ и Народна Скупштина нису на пресуђење послали. Поред тога што је Државни Суд суд са ограниченом надлежношћу и у погледу врсте дела које суди и у погледу на конкретне случајеве које ће судити, кривична одговорност министара, и ако је она много ближа обичној одговорности иред редовним судовима, чији се поступак базира на чисто правним критеријумима, ипак има, може се рећи, претежно политични карактер све док не дође ствар до Државног Суда. Условп за отпочнњање суђења Државног Суда зависе од политичких фактора, Краља и Народне Скупштине, п