Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 87 ној одговорности министара оставља широко поље политичким оценама министровог кривичног дела, то је сасвим природно да је Законодавац морао водити рачуна о томе да се временом ти политички моменти губе и мењају. Временом се мењају мишљења о политичким грешкама. Један од важних мотива застарелости кривичних дела у општем ираву јесте тај, што се времено кривично дело предаје забораву. Ако то важи код обичних кривичних дела, код којих се држи да се заборарља сам акт учиниочев, онда то много више важи код оних деликата којих се временом може изгубити сватање да је и сама прпрода тих дела кривична. Ни Устав ни Закон о Министарској Одговорности не говоре ништа о застарелости пресуде Државног Суда. У овом погледу треба ирошитити принципе општег права, што излази из гледишта да је кривична министарска одговорност кривичноправне природе.1 По општем ираву пресуда застарева за онолико исто времена за колико застарева кривично дело. § 79 Кривичног Законика гласи да he пресуда „застарити за онолико времена за колико би застарило и само злочинство или преступљење, за које је кривац осуђен, рачунајући од дана, кад пресуда буде извршна, или ако после тога. кривац побегне из руку власти, од дана, кад побегне.“ Пошто све министарске кривице застаревају за пет година, то he и иресуда Државног Суда застарити за пет година.2 0 застарелости код министарске одговорности важе сва она правна правила која важе за застарелост уопште. Могла би се иоставити питање још само о томе, како стоји са прекидањем застарелости код министарске одговорности. У општем ираву ово су околности које прекидају застарелост. (1) Тужба повређенога, кад су у питању дела које се не извиђају по званичној дужности. (2) Тужба полициске власти предана суду. (3) Свака радња суда или полициске власти предузета у циљу „да се ухвати или затвори кривац, или да се започне настави или доврши истрага.“ Од ових околности код министарске одговорности треба искључитп тужбу повређених лица, пошто она као што се раније видело, не могу бити тужиоцп код уже министарске одговорности и ако су повређена. Друге две околности 1 Видп § 2 ове књиге. 2 Слооодан Јовановић, Српско Уставно Право, стр. 255.