Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 89 без пристанка Народне Скупштине, нитп може прекинути поведену истрагу против оптуженог министра. По Закону о Министарској Одговорности Краљ не може помиловати министра. нити му казну смањити, осим ако Народна Скупштина то предложп. Пошто је Устав од 1903 дошао после Закона о Министарској Одговорности од 1891, то по начелу о приоритету доцнијег закона, у погледу на Краљево право помиловања важи Устав а не Закон о Министарској Одговорности. Кад се члан 139 Устава лптерално протумачи онда излази ово. (1) Краљево нраво помиловања ограничено је пристанком Народне Скупштине. (2) Краљ може министра помиловати само после осуде. док је суђење у току (аболиција) помиловања неможе бити ни ако Скупштина на њега пристане. Пошто се Уставотворац изразио једним општим изразом о природи тога акта (,,опроститн“) то треба узети да под тим изразом треба разумети стваку врсту опраштања казне, дакле помиловање у ширем смислу где долази и амнестија. 0 тој амнестији важи исто ограничење које и о помиловању, она мора бити дана с пристанком Народне Скупштине. Из стилизације 139 члана Устава не види се међутим то, да ли Краљ може дати министрима амнестију непосредпо после извршења кривица, а нре отпочињања истраге. Да се то питање расирави мора се узети у обзир начин на који је постао члан 139 Устава. У Уставу од 1888 члан 139 Устава од 1903 био је члан 140 и гласио је овако. „Краљ не може осуђеном министру ни опростити ни смањити казну без пристанка Народне Скупштине“. Кад је Авакумовићево министарство амнестовано, Краљ Александар, не питајућу о томе Народну Скупштину, пре него је Државни Суд изрекао своју пресуду, амнестује цело министарство Авакумовићево. Тпм новодом поставило се питање, да ли је тај акт Краља Александра био уставан или није. С једне стране се тврдило да Краљ може амнестовати министре сам, без пристанка Народне Скупштине, зато што члан 140 Устава ограничава само Краљево право помиловања, а не и Краљево право амнестије. Пошто свако ограничење Краљевих уставних права треба тумачити што уже, то значи да је Краљево право амнестије потпуно. С друге стране тврдило се да онде где не постоји нотпуно право помиловања Владалац не може имати ни пуно право амнестије, јер би онда било неразумљиво ограни-