Дело

22 Д К Л 0 Зар лнцкања ннје већ доста бпло? (Царпца долаав у велпкој опреми и, поклонпвшв се Ивану, заотаие hyTehii иред њнм) Иван (Моиптнвапкп јо посматра) Зашто су тн, очи, гле, уилакапе? (Царица hj'Tn, оборпвшп цоглед) Чујеш ли што питам?.. Шта је то било? Царица Господару, ја сам... Опростн... Иван Дакле ? Царица Сан сам врло ружан снпла... Ивам А какав? Царица Снила, Господару... снила сам да се С тобом... развенчавам. Иван Сан ти је тачан. Ниси ми по вољи... Зато и дођох И јављам ти ево: од сад ми више Жена ниси! Царица То је истина дакле!' Димитрија са мном гураш од себе? С Димитријом мојим ?.. Ти хоћеш... Иван Тише Не волим ни сузе ни дреку женску! Царица 0, не, Господару, не плачем... ево... Не плачем... ти видиш... Али ми реци