Дело

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 273 лажем и препоручујем да га директору Берману и словоресцу Окенфуксу прочитате и протолкујете, и дозволите да сваки ио једап превод себи узме".1 По овоме наставленију уводи се чланом нрвим „число чиновника“, које се састоји из: „Једног адмипистратора, једног ревизора, једеог коректора и једног или два словолеје и словорезаца којима ће неко число радника под именом калфп и шегрга па руци бити“.1 2 Но спроводним иисмом, у интересу штедње, дужпости ревпзора и коректора новеравају се Исаиловићу. И ако је кнез Милош дао Наставленије: „желећи нужни норедак за чиновпике и остале рукодјелце књажевствене србске типографпје увести“, и ако је у 13 тачака његових одређено ко кога нма да слуша и ко шта да ради, и ако је на завршетку Наставленија, са потписом Милошевим, наглашено: „низлагајући дужности свију типографских чиповника опредељујем и то, да се сви администратору иовинују, и да га као стнрешину свога почитују; а тако исто да се међусобно дружески иредусретају п сваки међ.усобно распре и други поступака, кои би напретку цјеле типографије противне биле клони“, ипак се је (16 авг. 1833 а вели требао је и раније) Исаиловић жалио на непослушност Бермана и Окенфукса. „Берман, пише Исаиловић кнезу Милошу, никог старијег не признаје и каже како Наставленије није дато са његовим (кнежевим) знањем“. Сам одређу.је цену књигама, кореспондира са Тирком у Бечу и потребе тппографске поручује, момчад не обучава, празеује често, строго с момчади поступа, иде куда хоће не јављајући се, „једном речи тако се отео и одуздао, дотлеје сваку границу учтпвости и благопрнстојности прешао, да се по всеннжаишем мјенију мом исправити и тако рећи у чуство довести не може, док нарочитим Светлости Ваше Височаишим устменим налогом дје и угроженијем самовољству његовом и досадашњим иступлењима пређе положени не буду“. Равном мером одговара и словоливчпк Окенфукс. Они га не призпају за администратора већ само за коректора. Због свега тражи да се Његова Светлост Губернатор Господ. Ефрем опуномоћити „осиливше се Немце вишом влашћу и строжијим сред1 М. Петровпћ. Фпн. и Установе књ. I стр. 771 —775. 2 Ову а друге наредбе, законе и правилнпке даћемо у целости у нашем раду: „Државна штампарија и њен развптак“. Дело, књ. 60. 18