Дело

26 Д Е Л 0 Не треба никаквих! Не намеравам Да внше ма чиме Батура мазнм (Захнрин оде. Иван седе на иресто. Кроз сиечани улазак долазн Харабурда н, поклоннвшн со веома дубоко, застадо ирод Ивапом) Иван (Морећи га поглодом) Ово није првом што те ја гледам, Пане Харабурда, иред својим троном. Одмах после смрти Жпгмунда Краља Ти сн с порукама скупштине ваше Долазио к мени. Харабурда Да, моћни Царе. Иван Колико се сећам, панови пољски Нудише ми круну. Харабурда Тако је било. Иван Ал’ примити круну само за себе, Без права да пређе наслеђу моме Не нађох за добро. Па и ви сами Не изволесте ми погодбе примит*. Харабурда 0, велики Царе, ми не могасмо Републици крњит’ привилегија! Јер у нас је закон, да се Краљ увек Од скупштине бира. Иван Баш добар закон! Достојног владара он вам је био У Хајнриху дао. Харабурда Несрећу нашу! Т& то нам је био најгори владар.