Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 331 — Не, Вишња. Ја га волим, он није рђав човек, кажем ти. Он ми је тако рећи брат. Ја немам другог брата. Најзад, шта ме се тиче. Оп се можда промепио. Ми се сад тако ретко виђамо. Кад су се иустиле из школе, Вишња хтеде избећи да са Кајом иде кући. Али је ова не пусти испреда се и између осталих ситница, које се говоре међу девојкама, рече јој: — Синоћ сам нашла у једној књизи чудан пасус. Има, вели, створења која једног дана уђу у наш живот, заузму га и помету. Због њих променимо своје навике, укусе, манире, идеје. Подпаднемо под њихов утицај. Она постају паши саветодавци, управљају нама и заповедају нам. Шта онда остаје од слободне воље коју нам професори толико доказују? Вишња задрхта инстинктивно и не одговорп ништа. Другарице избише на Теразије. С обе њихове стране протезао се Београд, измешан од палата и чатрља. Једно јато сврака закреча у гранама уличног кестења. — НА.СТАВИЋЕ СЕ —