Дело

CMt>T IIBAHA ГВОЗНОГ 333 Фјодор Да, матушка! Назда с терасе дворске Ову Звезду гледа. — Хтео сам с њиме Да се разговарам — ал’ страх ме беше! Све ћутп и мотри! Бојари стрепе, Не смеју ни ноглед дићи до њега! Царица (Замишљена) Која је већ вечер што стално иде Да звезду посматра! Ирииа И сваког нута Брижнији се враћа, ни једне речи Не говорећ’ ником. Фјодор Немиле вести Задају му бригу. Ирина Да ли Хан, збиља, Дође већ до Оке? Фјодор Годунов рече, Да је збиља тако!... И мислит’ — страх је! До Тројице Свете хтедох да пешке Пођем и наредим молабну службу, Али не знам како оца да питам! Ирина 0, Господе, беда са свију страна! Да л’ се није стога јавила звезда? Марија Годунова Бог би знао !... Овде стигоше скоро Гатари и врачи, што их по царској Сакупише жељи, до одгонену: Зашто се та звезда јавља на небу?