Дело

СМРТ ИВАНА ГР03Н0Г 347. Схимни^ Пропаст? А какву то пропаст? Иван Шта, зар ти не знаш? Схимни^ Не, сине мој, не знам. Вести до мене Нису достизале. Иваи Оче, за грехе Господ ме кажњава. Пољскоме Краљу Он у део даде да ме победи; Ливонију туку Швеђани. С брдом % Хан на Москву креће. А Черемиси И Ногајци већ се на буну дижу. Шта треба да радим? Схимник Од оног доба Много се промени!.. Онда си био Душманима несвлад. Високо беше! Нико није смео дићи се на те. Знамења се оних сећасмо често Којима смо били лични сведоци 0 твоме рођењу: у самом часу, Када си се рађ’о, тресну гром небом;: Грмело је ваздан а сунце сјало. Свом Русијом тако. Много је тада Испосника дошло са свију страна Да пророци буду твога величја И колевци твојој благослов даду. Иван Јест, оче. И дуго милостив беше Господ према мени: ал’ сад од мене Он десницу склања. Сад ми је престоВећ уздрман. Одсвуд душмани многи Наваљују н& ме.