Дело

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 351 Схимни^ Царе, Гнев твој необјашњен не страши мене, Јер ја, сине, давно своју смрт чекам. Иван Опрости... Опрости, мој свети оче! Али зар ти ниси баш ништа чуо? До твог самостана зар збиља нпје Вест никаква дошла? (Седне) Схимни^ Улазак његов До данашњег дана затворен беше. У подземну, тиху ћелију моју Допираше само хук непогбда И свештених звона звоњење смерно. Иван Оче мој, не могу ништа учинит' По савету твоме: јер мој син Иван Премину! Схимииј^ А ко је сад твој наследник? Иван Други ми син, Фјодор; ал’ је и телом Слаб као и душом!.. Ни мислит’ није На његову помоћ ил’ каква дела. Схимни^ Онда — само Бога за помоћ моли! Иван Зар не можеш, оче, и каквих других Савета ми дати? Схимни^ Нареди, Царе, Да ме опет воде ћелији мојој.