Дело

354 Д к Л о Захарин Ал’, Даре, Псков се јоште држн! Док се не преда, Не сме га ни Батур оставнт’ с леђа. Даље неће nohn!.. У војсцн му је Буна, глад п куга, а новца нема. Још не хитај, — чекај. Убрзо оп he, Опсаду дигнути, предат’ нам своја Сва завојевања. Иван Могућпо није! Чекатн не могу! Крвава звезда Мене већ позива. Фјодору Батур Тражиће још више. Могућно није! Бјелвс^и Господару, чу ли? Куга и буна, Глад у њихној војсци! Па зар ми сада, Кад сложним прегнућем можемо јоште II победу стећи, — да им предамо Толики свој посед? Иван Бићу побеђен! Зар заборависте да звезда мени А не њему — пропаст наговешћава? Захарин Царе Господару! Кад би ти, збиља, Сад мор’о умрети — зашто си жељан II Русија с тобом да гине? Мстиславс^и Зашто Да нам част и образ понизиш? Иван (Поносито) Кад ј а, Искупљујућ’ грехе пред смрћу својом, Понижавам себе, ја — ваш Господар —