Дело
430 д к л о шпрем смислу те се мчсли п на заиадне крајеве: liocny, Хер* цеговпиу итд. 1696. год.: внди у V. глави 1(396. год. 1702. год. сномињу се у поиису Славоннјс у иеколиким селима Срби (Rasciani), који су се населили из Босне.1 1706. год. (29. сеит.): вндн у VI. глави 1706. год. (29. сеит.). 1712—25. год.: види у II. глави 1712—25. год. 1713. год. туже се Сарајевци с.рпскоме иатријарху Мојсију, што је одредио, да њихов митронолпт нрпјеђе у Биоград. Они пнтају у иисму за што „да бид^ћмо икорни и постиждгћни <i> св ђхв странЂ нашего езпка с р i> б о с л о в е н b с к а г о да насв оставнти МИТрОПОЛИТЂ нашЂ“.1 2 1722. год. добише Сарајевци од срнскога патрпјарха Mojсија црквену пјесму, у којој се казује, како хришћани поштују бога: „А наПпаче Словепв Cpb6jiu Kofl си нинЂ нко робли ... Да наДпаче Cb6opi> славпи II вђ христнехБ нзбранни l|lo се зоветБ сараевскШ“.3 1744. год.: види у II. глави 1744. год. 1754. год.: види у I. глави 1754 год. 1759. год.: види у II. главп 1759. год. 1770. год.: види у V. глави 1770. год. 1783. год.: види у V. глави 1783. год. 1790. год. наштампапа је књижица: Dissertatio Brevis ас Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciana dicta ejusque Meritis et fatis in Hungaria, у којој читамо на 18. стр. : „Србијанци и Бошњаци, које Мађари по рашкој држави називају Рацима, никада се у свом језику не зову Рацима него Србљи.иа, ннти гдје свој језик или народ зову рацким него српским или славенским (српски, славенски народ)“ [„Serbii et Bosiienses, quos Hungari Rascianos a Rasciae Regno appellant, nunquam se in propria lingua Rascianos vocant, sed Serbios (Szerblyi) neque usquam linguam suam, aut nationem Rascianam 1 T. Смпчиклас, Dvijestogod. (тако!) oslob. Slav. II, 163, 191, 238—9. 2 Гласник срп. уч. др. књ. 38 (1873) стр. 166. 3 С. Косановић, Гласник срп. учен. др. 38 (1873) стр. 174—5.