Дело

се npecehu где год се хоће, извесни крај стабла увок he датн нову главу скупним радом његовнх делова. Пошто можемо стабло npecehn у оном правцу, у којем хоћемо, види се да је проспективан значај стабла, које се регулише, функција места н да одстојањем од слободног краја варира. Ту се видн једна од главних карактеристика хармоничноеквапотенцпјалних система, а и друга вариабилна величина еквпнотенцијалннх система може се код тубуларије демонстрпрати, нанме зависпост елемента од стварне (апсолутне) величине система. Та зависност, управо пропорционално умањавање, не види се на дугпм стаблпма, али већ делови стабла испод 10 см. дужнпе показују зависност проспективног значаја од аиеолутне велнчнпе. Такн су еквипотепцпјални морфогенетски системи н С!аvellina међу асциднјама, Stentor међу иротозоама. У формули В (х) = f (S, 1, Е.) значи, као што је спомевуто било. S завнсност од ансолутне величине спстема, 1 од релатнвног положаја елемевта а независно вариабилна величина, Е је константна; она значи ироспективну потенцију с нарочитим обзиром на у њој затворену пропорционалност. Сад настаје питање да ли је Е израз за извеспу суму елементарних агенција, које дају заједничке резултате или је кратак израз за једну суму? То се иитање може и тако формулисати: шта знамо о каузалним факторима, који имају локализујућу улогу при стварању форме? Ту се треба сетити пре свега формативннх дражи. Те дражи, биле спољашње или унутрашње природе, долазе оном елементарном органу који се диференцнра и где, дакле, п локализација бива увек споља; међутим у хармонично еквиотенцијалном систему не изазива ни једна једина драж диференцирање. Спољашња „срества“ немају у стварању форме локализујући значај и дражи, које су само у интензитету различне, не могу јединствено одредити типичне и типично локализоване карактере диференцирања. А п претпоставка до појединости диференцирања хармонично еквипотенцијалних система пзазивају ноједине дражи независно и супротно, с две чврсте тачке, пада, јер су типично локализовани ефекти зависни од апсолутне велнчине и јер ири тој претпоставци не бисмо могли разумети хармоничпо - пропорционалко умањење целине и организације нормалне пропарционалности и величине.