Дело

ИСТОРИЈА СРПСНИХ ШТАМПАРИЈА (НАСТАВАК) На увођењу реда и организацији рада у штампариЈи стално се радило. Како је који инспектор или адмивистратор иостављен, он је заводио нове уредбе, управо, сваки је тражио да му се од књаза пошаљу „Настављенија.“ Тако је и Ц. Рајовић (17 фебруара 1836) тражио „да би му, се сачинило обширно паставленије способно за благопоспјешност завједенија*4.1 Актом од 12 марта (1836 А« 569) одговорено му је на његова питања п уз то му још наложено да „Наставленија свим у тппографији намјештеним чпновницима и момчадима сачини сам у сагласију с цензором и фактором и пошаље га на преглед и одобрење".1 2 На место Цветка Рајовића (који је 1836 године м-ца априла ностављен кнежевим указом за главног војног комесара) постављен је за инсиектора држ. штампарије Јаков Јакшнћ.3 4 Он је 31 јануара (1837) иисао да има много посла и да се труди да му рачунп буду чисти. „Оно злоупотреба које је раније било рад сам истребити и да се доведе тачан поредак“.4 Али као да тако није било. Јер изгледа да се Јакшић није старао да му рачуни буду тачни, пли, у најбољу руку, на време сиремни. Милош је на жалбу главног казначеја, да већ три године рачуни нису иредати, 14 новембра 1838 године (актом 3633) уиутио Јакшићу регистратора Загорицу у Београд. Том приликом му 1 Држ. Архива. Штампарија 17 фебр. 1836. 2 Држ. Архива. Штампарија 12 марта 1836. 5 М. Петровпћ Фин. и Установе књ. I страна 781. 4 Држ. Архива. Штампарија 31 јан. 1837.