Дело

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 47 била Бизмаркова задобити Француску, која је учинила тада велнку погрешку, да допусти да се створи — Немачка под вођством Пруске. Русија је опет била кивна на Аустрију због кримског рата. (Тада је (1855) Аустрија извела своју војску на границу Русије и иосела Влашку, и ако је Русија 1849 г. њу епасла од Маџара). Тако је Аустрија била усамљена. И да би несрећа била још већа, за главног команданта би наименован генерал Бенедек, човек честпт али недорастао за тај велики задатак, човек, који се сам бранио и отимао од ове велике одговориости. И порази су били неизбежни. Докле је херцхерцог Албрехт разбио Талијане код Кустоце на суву, а адмиоал Тегетоф на мору код Виса, дотле су Пруси разбили до ноге главну војску под Бенедеком код Кенпгреца. Прусима је био отворен нут Бечу, у који су, без отпора, могли доћи за 3—4 дана марша. Катастрофа код Кенигреца изменила је из основа ситуацију, разуме се, у корист Маџара. Опште је примљено мишљење — да је пораз код Кенигреца највише дошао стога, што су Маџари, као незадовољан народ, ишли преко воље у рат, и што су се тако борили, да се то може назвати неком врстом паспвне ресистенције читавог једног народа. Да је маџарски народ био задовољен, исход битке код Кенигреца био би сигурно друкчији! Мп не верујемо да су баш једино Маџари могли допринети победи, као што верује биограф Андрашијев. Нису били само Маџари но и остали народи незадовољни. Исцрпљени финансијоки, оптерећени дажбинама, а под режимом полиције и шпиунаже, лишени политичких нрава и слободе, народн Аустрије нису могли ићи одушевљено у рат. Тек су Маџари међу народима Аустрије били једини народ, који је изгубио своју самосталност државну, свој давнашњи и скорашњи устав, једини народ политички организован, теје изгледало дајеон највише изгубио, или он једино изгубио, и да је стога у праву да буде најнезадовољнији. Сем тога, Маџари су отворено и манифестовали то своје незадовољство. У Кечкемету су дочекали одушевљено заробљене Прусе, демонстрирајући на тај начин против Аустрије. Генерал Клапка, познати револуционар из 1848, беше образовао легију, да се бори противу Аустријанаца. Нпје дакле чудо, што се Круна најпре поплашпла Маџара — и њима се обратила. Неколико дана после битке код Кенигреца царпца Јелисавета оде у Пешту, да се увери о расположењу Маџара. Деак и Андраши изађоше на станицу да је дочекају. Доцније је то