Дело

«r IICTOPIIJA СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 117 *¥ користи, како физичком побољшању радника, тако, у исто време, п побољшану израде, али само ако буду укинуте и '■‘•^ШБИЖице. Годпне 1881 штампарија је имала 7 великих брзотисних машина (Schnellpresse).1 Једна је била енглеска са два цилиндера, две француске и четири немачке. У ливници је било 4 машине. До године 1885 машине су окретали робијаши. Те године ручна снага замењена је парном. Годпне 1891 било је 11 штампарских и 5 камено-штампарских машина, (за лнтографију). Једна је штампала и марке од један пут у две боје. Тада је било свега 250 радника у свима одељењима. Године 1901 имала је Држ. Штампарија 13 штампарских машина. Тада је у њој радило: 59 слагача, 8 машпниста 2 слагачице, 13 ученика слагача, 2 ученице слагачице. Данас (1911) тај је број много већи. Број слагача је 93, машинпста 10, ученика 12, а свих штампарских машина 16. ж) Прва и данашња израда. Сви наши писци, који су штампали своја дела по Бечу, Будиму, Лајпцигу, ^Млетцима и другим местима, увек су се трудили, да израда њихових дела буде што боља и што лепша. Код Вука често се може да нађе, где говори о лепоти слова. Кад знамо још да су се Срби, ма да с правом и са нарочитом денденцијом тужили и ua Курцбека, због рђаве израде, разумемо што се, кад је установљена Државна Штампарија, нарочпто пазило на то, да се добију, што лепша слова и што лепше израђују дела. У томе се успевало. Како је израда дела у Државној Штамиарији била савремена, и модерна, доказ је тај, што је израда дела из Државне Штампарије била не само боља од израде у другим штампаријама, него и то, што поједина израда Држ. Штампарпје из тога доба, може се слободно поредити са данашњом израдом у многим београдским штампарпјама. За доказ тога наводпмо као пример: Забавник Д. Давидовића, који је штампан у Бечу и штампан у Београду. Чим се узме у руке и погледа прва страна забавника, штампаног у Београду (1832 године) види се, да је лепше израђен од Бечког. Кад разгледамо његову унутрашњу израду, морамо се дивити лепоти слова, шара, чистоти штампања, једii Прва, са којом је дошао и стручни машпниста, донесена је 1849 год.