Дело

120 Д Е Л 0 помогне нове добротворне установе, којима је помоћ иотребна, да би се ублажила беда и вевоља коју друштво види и осећа и труди се на све начине да је умањи. Тако се дошло на мисао да се у корист напуштене деце на крају те сезоне приреди празник јагода у вили Боргезе, у једном цветном и милом куту Снјенске Пијаце, на једној шумовитој висоравни, где се алеје, путање и уске стасе укрштају у нријатном зеленилу. Глас о томе пронео се брзо, од двора до посланства, од tearooms до салона великих хотела, од малих, искључивпх патрици.јских кругова до ловачког клуба; и свет који већ беше сит и пресит балова но ирегрејаним дворннцама, на претерано блештавој светлости, којему се досадило затварати се у позоришта, свет који воли да га такнете у његове најнеобпчније и најколебљивије ћуди, иримио је најпре с осмејком, затим с радозналошћу и напослетку с нестрнљењем глас, да се у вили Боргезе приређује иразник јагода и да ће најзаносније жене н најлепше девојке продавати јагоде. Касније се дознало, да ће се осим котарица с јагодама продавати и руже, пошто је април већ ирелазио у мај, те ко не воли јагоде волеће барем руже. И гако је на последњим вечерима и последњим чајевима неисцрпива тема разговора било то ко ће иродавати јагоде а ко руже. Младићи и људи су слегали раменпма, омаловажавајући ту добротворну забаву; понеко је говорио како не трпп јагоде, а нопеко да презнре руже; један је причао како мора отићи на пут пре празника јагода, а други пакосно додао како ће он удесити да добије лажан телеграм, да би могао изостати. Али даме су се смешиле и махале главом, јер су врло добро знале, да ће сви њихови пријатеЈБи, иии њнхови драгани, или њихови удварачн доћи то после подне под велнчанствено дрвеће виле Боргезе, да приме из белих руку нопеке даме котарицу с јагодама или из белих руку каквог девојчета киту ми* рисних ружа. Те заштитнице нануштене деце бојале су се само ружпог времена, а не суровости нли хладноће људског срца код тих толиких нримамљивих н пријатних ствари, јагода, ружа, жена, у тако лепо доба године, у тако дивном пределу. П тога дана сунце се смеишло на празник јагода. Као што рече Фламнпија Колона, срећа је била наклоњена нануштеној деци, која су се толнко молпла Богу, да сунце обасја та.ј иразник .јагода и ружа. Није било жеге, светлост није била одвећ јака, небо није било веома плаво, него отворено-плаво, и преко