Дело

8 Д Е Л 0 ланац тих живих бића с умрлнм срцима и демонских душа у људским тјелесинама те отмем онај шипураковац па га свега изломим о уши и Суљу и хоџи Ћурилу испод Острога а, богме, ако претече што од њега и од мене жива, и оним нечовјечним заптијама: Васу Буви, Јохану Вукајлову и Мијушку Кобилину, као и осталим около-стојећим и около-сједећим: диздар-аги Шуту, капетан баши Мисји, кмету Хабу, перјанику Бошку, попу Шћепу и думу Ђур-аги. Али свијест о сопственој немоћи пред толиком дивљом силом око мене, ирикова ме за камено тле на ком стојах, ијетка и непомична као шаргана у процијепи. Поумих да говорим, и да разлозима опаметим подивљалу гомилу, да нрестане и даље мучити ужасну жртву својих предрасуда; заустих, глас ми, дршћући, зазвони о зубе и заигра на уснама, али не успјех да заметнем ни прву ријеч своје ијетке пријетње и разложитог говора, а страшан крик, као да се пакао отвори, заглуши и мене и покрену, попот вихора брљак сијена, ^сидрену и дотле непомичну гомилу, А то, из небуха, баш као гром из незнатног облачка сасред ведра неба, рикну везан и згранути Радан; и, изненада и мимо свако очекивање, хити собом тако силно да тим у носљедњи подвиг очајем нрикупљеним напором и стожер из гувна искрља, и коноп па лактовима прекиде, и букагије на ногама разлупа; а уривком на грлу засука тако хитро и вјешто, да оба она хоћуза што га држаху иосрнуше наузначке и хакнуше ребрпма о камену салиџ, и само што учинише: ох!, а крв и гризина им удари на нос, на уста, на уши и на живе ране. Као кад кобац удари у јато препелица, таква се узбуна, граја н ирестрашеност иодиже у гомили. Све што ту бијаше, старо, младо, мушко, женско, мало, велико, слабо, јако, главар и простак, јунак и неваљачко, све се то даде у диваљ бијег п урлик, све једно мимо другом и једно преко другога. Настаде лом. Урнебес. Оно што стојаше и што бијаше млађе и лакше и .јаче, и утече и носакрива се неко по кућама а неко по омеђинама; а онн што сјеђаху, или се носурваше низ нарапет или бише прегажени нод ногама одраслијих, паником избезумљених, ђипаца. Диже се јаук рањене нејачи и ђутурума и урлик престрављених бјегунаца, да се до неба чуло. Полом и пропаст као на Косову. Како н да пеће, кад им се ето очи на очи, грешницима теш